Doping na olimpijskim igrama
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16

УВОД
Употреба недозвољених стимулативних средстава, дрога, хемијских и медицинских медикамената, познатијим под именом допинг, један је од највећих проблема и опасности данашњег спорта у целини, а самим тим и Олимпијских игара.
Феномен допинга се може истраживати са медицинског, филозофског, економског, социолошког, правног, историјског аспекта. Пратећи еволуцију Олимпијских игара, како античких, тако и модерних, може се уочити да су спортисти у жељи да остваре победу, за побољшање својих способности увек користили одређене супстанце, које се у ранијем периоду игара нису сматрале недозвољенима.
Спортски дух јесте прослава људског духа, тела и ума, и карактеришу га следеће вредности:
• Етика, ферплеј и поштење
• Здравље
• Изузетна достигнућа
• Карактер и образовање
• Радост и забава
• Тимски рад
• Посвећеност
• Поштовање правила и закона
• Поштовање себе и других учесника
• Храброст
• Заједништво и солидарност
Допинг је суштински у супротности са спортским духом.
Увиђајући негативне ефекте употребе допинга, МОК га је забранио 1967. године и већ на Олимпијским играма у Мексику 1968. године, први пут су рађени допинг тестови. Листе средстава које су спортистима забрањене за употребу пре и током спортских такмичења су јавне и они врло добро знају шта не смеју да користе.
Сврха Светског антидопинг програма јесте:
• Да заштити основна права спортиста да учествују у спорту без допинга и на тај начин промовише здравље, правичност и једнакост за спортисте широм света.
• Да обезбеди усаглашене, координисане и делотворне антидопинг програме на међународном и националном нивоу у погледу откривања, одвраћања и превенције допинга.
Антидопинг програм би требало да очува оно што је суштински вредно у спорту.
Ова суштинска вредност често се назива «спортским духом»; она представља основу олимпизма; она је начин на који се игра поштено.
Борба против допинга је приоритет број један у МОК-у. То је питање етике, које је повезано са основним принципима Олимпијског покрета, међу којима је и фер-плеј. МОК је повео оштру битку против допинга, због чега је оформљена Светска анти-допинг агенција WADA 1999. у Лозани. У рад WADA укључена је и Антидопинг агенција Србије( ADAS), на чијем челу је др Ненад Дикић.
Лекари у антидопинг комисијама и лабораторије дуго су контролисали само урин спортиста, тражећи трагове коришћења недозвољених супстанци, али како се ширио спектар допинг средстава, тако се појавила потрба за додатном контролом. На Олимпијским играма у Сиднеју2000., а затим и у Атини2004., уведена је и контрола крви.
У Синеју је тестирано 300 узорака крви на супстанцу еритропотетин, а на Зимским олимпијским играма у Солт Лејк Ситију 2002. око 3000. Уведене су и додатне контроле крви спортиста и ван спортских такмичења, а Светска антидопинг организација тестирала је неке спортисте и три месеца пре почетка Олимпијских игара.
Како је у спорту данас велики обрт новца, постоје групе спортиста, медијски атрактивних, иза којих стоје лабораторије опремљеније од оних које су на располагању МОК-у.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com